Обитељ - Црква
Храм Ваведења Пресвете Богородице и живопис
Храм манастира Миљков је једнобродан и мали, са уписаним крстом у
основи, чији се кракови ослањају на врх олтара, западни зид и две
бочне певничке апсиде. Размере храма су следеће: дужина 13 метара,
ширина 6,5 метара, а висина зидова је 2,8 метара. Дебљина зидова
износи преко 80 цм. Зидови су од необрађеног камена, масивни, равни
и малтерисани споља и изнутра, са по три уска прозора са јужне и
једним прозором и вратима са северне стране. Величина прозора је
86х53 см. Ви-сина храма, са кровом, изузимајући звоник – торањ
износи око 7 метара, а са торњем премаша висину од 10 метара.
У храму је замењен под у старој форми новим мермерним плочама 1973.
године и покривен је бакарним лимом 1983. године.
Садашња грађевина храма је, као што је већ речено, подигнута,
заслугом игумана хаџи-Пантелејмона, 1856. године на зидинама
попаљеног и срушеног манастира.
Храм је унутра подељен на олтар, брод храма – наос и припрату. Олтар
је, величине 3,3 х 3,3 метара, са омањом олта-рском апсидом, а у
наосу су северна и јужна певничка апсида, величине 2,9 х 1,25
метара.
Манастир је стављен под заштиту државе као споменик културе решењем
Завода под бр. 124/1 од 5. маја 1969. године.
Иконостас
Олтар је одвојен од наоса дрвеном преградом – иконостасом, величине
3,05 х 2,15 метара, посебне израде, сав од дрвета. Иконостас је, по
нацрту монаха Наума, радио 1968. годи-не Милан Милошевић,
столар-резбар из Прељине.
Иконостас је веома лепе израде, од ораховог дрвета, са царским,
јужним и северним дверима. Сав је изрезбарен, управо опточен
двоструком угластом плетеницом, хоризонтално и вертикално, у дрвету.
– У њему су само четири иконе: Господ Христос, Света Богородица, на
северним дверима Свети архан-гел Михаило, а на јужним – Свети
архиђакон Стефан. Иконе у иконостасу, рађене су у византијском
стилу, на дасци, масним бојама, са нешто позлате. Рад су монаха
упок. Наума (Андрића), бившег нашег познатог иконографа.
Исти мајстор, и у истом стилу, радио је и столове за ар-хијереја и
игуманију у храму, од ораховине, у дуборезу.
Изнад брода храма је свод из кога се, ослоњено на тамбур, или боље
на зидове наоса и стубове, издваја лепо осмострано кубе, које као да
лежи на своду храма, чију је дебљину тешко одредити. На малу и узану
припрату, надзидан је четворострани торањ, звоник, висине око 3
метра, са лименом кровном куполом, која се завршава куглом из које
извире крст.
Живопис
Унутрашњост храма је сва живописана, свежим и живим бојама,
местимично у фреско-малтеру, а остали део на сувом малтеру посним
бојама. Живопис је дело и прилог манастиру монаха Наума (Андрића),
уметника-иконографа, сабрата овог манастира. Рађен је с јесени 1967.
до пролећа 1968. године.
Колика је уметничка вредност овога живописа, најбоље ће се схватити
ако се подсетимо: да је он заменио и дошао на место оних остатака
избледелих фресака (које то нису биле), ''слабог живописа, свакако
из времена пребивања руских калу-ђера''... Овај ранији, живопис у
манастиру Миљков, био је свакако, не само ''без веће уметничке
вредности'', већ и ''рађен нестручно, посним и непостојаним
бојама''. Уметник је, истина, известан број икона старог живописа
сада рестаурирао и – задржао у живопису.
Садашњи живопис покрива читаву унутрашњу површину зидова црквених,
почевши од олтарске апсиде, па преко зидова и свода наоса, певничких
апсида, па до западних улазних врата. Под живописом је, сва
унутрашња површина зидова, а она није мала. – Како у натпису овог
живописа стоји: њиме је обухваћено више од две стотине светитељских
ликова, што говори о његовој особености и вредности. Затим, у
живопису су заступљени скоро сви ликови Срба – светитеља, а на овај
се број надовезују многи пустиножитељи и испосници, што би чинило,
исто тако, једну од особина овога живописа.
Остављајући стручнијим и позванијим, да кажу своју реч о правој
вредности овог живописа, напоменућемо још само чињеницу: да је
живопис у храму распоређен на зидовима у ви-ду крста, по прописима
православне иконографије и пракси старих зографа, иконописаца.
Горњи крак тога крста, означава фигуру Богородице у олтарској
апсиди, са Христом на крилу, а доњи – сцена Њеног Успенија, изнад
свода, којим се одваја брод храма од припрате. Остала два крака тога
крста су сцене из живота Богородичиног, и то: у калоти јужне
певничке апсиде – Рождество Пресвете Богородице, а у северној Њено
Ваведење, увођење у храм!
Олтар
Живописом су покривени сви зидови храма, читава његова унутрашњост,
почевши од олтарске апсиде, па до западног зида. – У калоти олтарске
апсиде изображен је лик Пресвете Богородице – зване ''Ширшаја
Небес'', са раширеним и уздигнутим рукама, у знаку мољења за
присутни народ у храму. У њеном је крилу, у светлом кругу, допојасна
фигура Христа. При самом врху овога свода, у повећаном медаљону,
кога подржавају арханђели, приказан је Христос Спаситељ. Лево и
десно су од Њега повеће композиције Васкрсења, са ''елим'' анђелом
из Милешева и женама – мироносицама и, са друге стране, композиција
Вазнесења Господњег.
У ниши жртвеника је Спаситељ, у фреско техници, док су са леве и
десне стране нише ликови: Светог апостола Јована Богослова, Светог
архиђакона Стефана и Светог Јована Владимира. У медаљонима, изнад
жртвеника су: Свети Петар Цетињски и Свети Максим (Бранковић, –
архиепископ српски?).
У ђаконику приказан је Нерукотворени Образ Господњи, у фреско
техници, а са леве и десне стране су: мученици Флор и архиђакон
Лаврентије, исто у фреско техници. У медаљонима изнад њих су: Свети
Сава Други, архиепископ српски и патријарх Јаков Други, у
архијерејском орнату.
У олтару, у ругој зони, приказани су ликови светих литургичара,
помешани са, њима равнима, по оцени зографа, Србима – светитељима!
Овај светитељски сплет, са десна на лево, представљен је овако, овим
редом: Свети Јоаникије, патријарх српски, Свети Григорије Богослов,
Свети Јован ризостом. Овај ред сад прекида мали, узани прозор,
величине 87 х 52 см. Изнад прозора је Агнец, у облику малог Христа,
у лежећем ставу. По главом му је – просфора, а испо ногу – путир.
Агнец је, сем главе и ногу, покривен једним дарком, са крстом.
Светитељски ред се даље наставља ликовима: Светог Василија Великог,
Светог Арсенија (Коснар) и Светог Василија Острошког Чудотворца.
Кубе
Осмострано кубе, једино у овом храму, ослања се на тамбур, или боље
речено на зидове храма, управо на масивне стубове, који одвајају
олтар од брода храма. Живопис покрива читаву његову округлу
унутрашњост. – На своду је, као и обично, Пандократор, са отвореном
књигом, на чијој једној страни читамо речи: ''Аз јесам Сушчиј'', а
на другој: ''Алфа и Оме-га'', тј. Почетак и Свршетак.
Испод Пандократора су, на осам узаних поља, раздељених одговарајућим
бројем узаних прозора, приказани ликови осморице Светих Апостола
Христових.
У првој зони, испод Светих Апостола су четири композиције из живота
Христовог: Рођење, Крштење, Сретење и Пре-ображење! У пандатифима су
ликови Четворице Светих Јеванђелиста.
Певничке апсиде
Обе певничке апсиде су живописане. У њиховим калота-ма дат је по
један догађај из живота Богородичиног, пошто је и сам храм посвећен
Пресветој Богородици, управо Њеном Ваведењу. – Живопис је у
певничким апсидама, уосталом као и у читавом храму, представљен у
две зоне под сликама, док трећу чини масни сокл, висине 120 см. У
калоти северне певничке апсиде, по обради композиције Ваведења, тј.
увођења Пресвете Богородице у храм, као и по избору ликова у зони
испод ове композиције, живопис далеко изостаје иза оног у јужној
апсиди.
У овој композицији, изразити су ликови Светих Јоакима и Ане, а до
њих су, у истом реду, још и четири женске фигуре. Пресвета
Богородица, упадљиво слабо приказан лик, патуљаста и скоро старачког
изгледа, иако трогодишње дете, представљена је у дугој црној хаљини
до земље, са црним огртачем и забрађена. – Света Богородица, са
завијеним рукама испод црног огртача, прилази старцу,
првосвештенику.
Композиција је приказана без уобичајених степеница по којима се дете
– Марија пење и без атмосфере храма у који је уводе!... Старац,
првосвештеник храма, неодређено гледа према детету – Марији, свакако
необично одевеној, испред себе, иако према њој пружа обе своје
испружене руке. – Овим упрошћеним и једноставним приказивањем
догађаја – Ваведења, бар за око простог света, сцена је изгубила
много, без обзира на умет-никову концепцију и замисао!...
У првој зони северне певничке апсиде, ликови преподобномученица
жена, са лева на десно, приказани су овако: мученица Харитина,
преподобна Матрона, мученица Ираида, преподобна Марија, мученица
Ирина, мученица Серафима, мученица Еуфимија, преподобна Амвросија,
мученица Фотина, пре-подобна Параскева, мученица Пелагија, мученица
Варвара и мученица Текла.
Као и горњој зони, и овоме делу живописа, могло би се приговорити:
да одише оскудицом оригиналности, брзином, недореченошћу и –
понављањем ликова!...
У калоти јужне певничке апсиде, дата је композиција Рождества
Пресвете Богородице, свакако слаба копија фреске из Студенице. Ова
композиција од 11 ликова, са слабом пропорцијом ликова, оставља
утисак – недовршеног рада. – Света Ана, у овом случају породиља,
приказана је у седећем ставу и, једном од тројице присутних
мушкараца, даје нешто у шаку. – Пада у очи и посебна декорација
ликова, међу којима једна женска фигура носи преко руке убрус,
пешкир, док са друге стране, друга женска фигура, са голим рукама,
без рукава на дугој хаљини, носи према породиљи послужавник, са
бокалом и две чаше.
Новорођенче – Богородица, у колевци, у повоју ружичасте боје, по
сразмери, много је већа од – обичног новорођенчета! – Боје су живе,
свеже и, упадљиво разнолике.
У првој зони ове певничке апсиде, ликови преподобномученика, с десна
на лево, поређани су овако: преподобни Јован Дамаскин, преподобни
Киријак Отшелник, преподобни Антоније Велики, преподобни Наум
Охридски, мученик Лаврентије, преподобни Марко Трачанин, мученик
Јустин, мученик Харалампије и мученик Прокопије.
Северни зид
Две велике композиције, на северном и јужном зиду, почињу у наосу,
броду храма. Обе су композиције везане за Пресвету Богородицу.
На северном зиду приказано је чудо: како, посредством Пресвете
Богородице, преподобни Роман Слаткопевац, добива дар – певања,
слаткопјенија, управо како пева кондак Богородици.
На стубу који дели наос од солеје, на северној страни, приказан је
Свети великомученик Георгије, у одори римског војника, а испод њега
је исписан тропар: ''Воинство свјашчено-је''... У луку, у који
прелази овај стуб, на самом врху, приказан је Господ Исус Христос –
Емануел, у лику детета! Са десне стране су му Свети великомученик
Пантелејмон, Свети великомученик Прокопије и мученик Трифун, а са
леве, северне стране, су Свети великомученик Теодор и Свети
бесребреници Козма и Дамјан.
У прозору са северне стране, са леве стране су: мученица Евпраксија
и преподобни Исак Сирин, обе у фреско техници; а са унутрашње стране
прозорског лука, лево је преподобни Зосим, а десно преподобни
Саватије. – Изнад прозорског лука су, у медаљонима, лево Свети
Стефан Првовенчани, а десно краљ Стефан – Душан, са светитељским
ореолом и круном. Оба ова лика су остатак ранијег живописа, а сад су
само рестаурирани.
На широком северном стубу између наоса и нартекса, припрате, са
унутрашње стране је преподобни Мојсије Мурин – Црнац, док је у луку
истог стуба горе преподобни Гаврило Лесновски. На истом стубу, с
предње стране дат је лик Светог Саве, првог архиепископа српског, у
фреско техници.
У луку свода којим се брод храма и завршава, дата је композиција
Успења Пресвете Богородице, једна од најбољих и најуспелијих
композиција овог живописа, у овом храму.
Јужни зид
Друга већа композиција везана за Пресвету Богородицу је на јужном
зиду. Она представља јављање Пресвете Богородице у цркви Влахерни, у
Цариграду. Препун храм света на молитви, надкриљава Пресвета
Богородица, држећи на рукама раширен свој омофор. У позадини су
Свети Епифаније и Андреј Јуродиви, гледају на ово јављање Пречисте и
– показују један другом. – Овај догађај Црква празнује као Покров
Богородичин.
На стубу који дели наос од солеје, на јужној страни, при-казан је
Свети Димитрије, у ратничкој опреми. Испод његових ногу исписан је
на листу тропар мученика.
У прозору са јужне стране, дати су ликови преподобног Григорија
Синаита и преподобног Прохора Пчињског, док су са унутрашње стране
лука приказани ликови преподобног Гер-мана Валaамског и Сергија
Радоњешког. Ликови преподобног Григорија Синаита и преподобног
Прохора Пчињског потичу из ранијег живописа, а сада су само
рестаурирани. – Изнад прозорског лука, у медаљону, су: Свети краљ
Милутин и Свети кнез Лазар. Обе ове слике су – остатак ранијег
живописа, а сада су само рестауриране.
На стубу са јужне стране, између наоса и припрате, са унутрашње
стране, је лик Светог Прокопија Пустиножитеља и јуродивног, а у
луку, у који прелази тај стуб, дат је лик препо-добног оца Јоаникија
Девичког. И лик Светог Прокопија само је сад рестауриран, из ранијег
живописа. – На истом стубу, с предње стране, дат је лик Светог
Николаја Мирликијског Чудо-творца, у фреско техници.
Нартекс – припрата
Нартекс или припрата је трећи и, просторно, најмањи део храма. Он је
одвојен од брода храма дебелим стубом (167 х 95 цм) и износи свега
неколико квадратних метара. Богатством ликова и посебних записа,
припрата се знатно истиче изнад осталих делова овог храма. И она је
сва живописана.
На равној таваници припрате, изображен је Дух Свети, у облику голуба
и светлосних златних зрака, а у луку, који подржава свод, стоји
натпис: ''Јегда же раздајаше огњенија језики вишњи''...
На стубу, са унутрашње стране лука, на северном зиду припрате,
приказан је лик Светог Симеона Мироточивог. – У доњој зони овога
стуба је Свети архангел Гаврило, дат у фреско техници.
Важна су још два натписа у припрати. Онај на северном зиду, у луку,
који гласи: ''Јегда снишед језики слија, раздје-љаше јазики''... и
овај на десном луку: ''В соједињеније всја призва и согласно'', – Он
је све призвао у јединство; да сви једно буду!...
На јужном зиду, приказан је лик преподобног Сергија Радоњешког (по
други пут у овом живопису), а у доњој зони је Свети архистратиг
Михаило, дат у фреско техници.
У иш рипрате, са унутрашње стране лука, приказани су ликови
преподобне Доротеје и преподобне Ангелине.
Око прозора, са леве стране, дати су ликови преподно Зосима и
Марије Египћанке, а испод прозора, на таблици, исписан је текст из
канона преподобној Марији! Оба лика су из ранијег живописа, а сада
су само – рестаурирани. – Са унутрашње стране су: преподобни Наум
Охридски (по други пут у овом живопису) и ђакон Авакум.
Са унутрашње стране, на северном зиду у припрати, приказана је
Пресвета Богородица, са Христом на десној руци, са грчком
сигнатуром. И ова је фреска део остатка од ранијег живописа. У доњој
зони, испод ње, приказан је Теодор Студит (можда и по други пут у
овом живопису).
На простору између врата за излазак на хор и стуба, при-казан је и
лик Светог Стефана Деспота, са натписом: ''В Христа Бога св.
Благовјерни и Рвнап [равно-апостолни] Деспот Стефан Високиј Господин
всјех српских и земљеј'', а на самој слици стоји ''ктитор мјеста
сего''. И ова је ктиторска слика, са натписом, остатак од ранијег
живописа, иако је јасно да је Деспот, највероватније, био ктитор –
''мјеста сего'' и, свакако, на њему првобитног манастира, о чему смо
већ говорили, као и манастира у близини, од којих су неки познати
сада само по имену!
На овој фрески, Деспот висок, са деспотском одором и круном на
глави. У десној руци Деспот држи крст, управо жезал који се завршава
крстом, а у левој руци макету манастира, садашњи изглед, са
карактеристичним торњем, звоником и кубетом! – Испод макете, на
уобичајеној таблици, дат је запис о обнови црквеног живописа, дело
зографа монаха Наума (Андрића), док је сам лик остатак ранијег
живописа, сада само – рестаурираног. Запис гласи:
''Во славу и хвалу Оца и Сина и Свјатога Духа и всјех свјатих јего
изображених здје в храмје сем.
По повељенију архијереја Браничевскаго милостију Божијеју
Православнаго Епископа кир Хризостома и саизвољенијем настојатељице
обитељи сеја игуменији Доротеји, обновисја живопис в цркви сеј икона
в чисље ликов 217 нових и 11 токмо рестаурираних од того точију 14
фрескотехником, поради скудости и небреженија. Дело приведено в
сушчност милостију Божијеју и трудом черноризца монастира Миљкова
рукоју меншег в иноцјех и зуграфа Наума љета Господњег 1968.''
Са јужне стране, на западном зиду, приказан је лик пре-подобног
Петра Атонског. – На западном зиду су ликови Свете Софије и њених
кћери Вере, Љубави и Надежде. – Коначно, живопис се завршава
ликовима на левој страни западног зида преподобног Акакија, обрасца
монашке послушности и препо-добног Онуфрија, примера монашког
сиромаштва; са карактеристичним натписом на свитку: ''Траву јажд, на
трави лези, травом се покри''.
На своду улазних врата је Рука Господња, копија из манастира
Манасије, са натписом: ''Рука Господња'', а са стране пише:
''Праведни души в руци Божијеј''.