Обитељ - Слава
У току године верни народ овог дела Србије се у манастиру Миљков
окупља четири пута о манaстирским славама:
(1) Рождество Пресвете Богородице – Мала Госпојина – 8. септембар
(21. септембар);
(2) Ваведење Пресвете Богородице – 21. новембар (4. децембар);
(3) Преподобни Максим Исповедник – 21. јануар (3. фебруар); и
(4) Преображење Господње – 6. август (19. август).
ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - 21. новембар (4.
децембар)
Тропар, глас 4.
Днес благовољенија Божија предображеније и человјеков спасенија
проповједаније; в храмје Божији јасно Дјева јављајетсја и Христа
всјем предвозвјешчајет. Тој и ми велегласно возопијим: радујсја
смотренија зиждитељева исполњеније.
Кондак, глас 4.
Пречистиј храм Спасов, многоцјениј чертог и Дјева, свјашченоје
сокровишче слави Божија, днес воводисја в дом Господењ, благодат
сововодјашчи, јаже в Дусје Божественом, јуже воспјевајут ангели
Божији: сија јест сељеније небесноје.
Свети Николај Жички и Охридски
ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења,
доведоше је родитељи њени Свети Јоаким и Ана, из Назарета у
Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме.
Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно
дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови
и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа
невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у
рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с
друге мајком. Беше Дева украшена царским благољепним одећама и
украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој. За њима
последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама.
Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а
она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник
Захарија, отац Светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је
не само у храм него у Святая Святыхъ у Светињу над Светињама, у коју
нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Свети
Теофилакт Охридски вели, да је Захарија ''ван себе био и Богом
обузет'' када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге
завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада
родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од
свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при Храму. И
пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи
посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени
беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и
не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак.
Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по
навршетку 12 година би дата Светом Јосифу, сроднику своме у Назарет,
да под видом обручнице живи у девствености те тако и да своју жељу
испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у
Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета
Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после
следоваху у цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и
девственика.
Родитељи Свету Деву У храм Свети увођаху, И по своме обећању Господу је предаваху: Храм се у храм увођаше, Док ангели запојаше, Запојаше у милини Малој Деви у белини. Нашу Деву деве прате Са химнама и свећама, Захарија приводи је Светињи над Светињама; У Светињу уводи је Где се страшна тајна крије: Где је ћивот од завета, Где је златна кадилница, Где је жезал и где мана, |
Где свих тајни сакривница – Ту се води Дева чиста, Тајни ћивот живог Христа. Зачуди се и свештеник Зачуди се народ цео. Нико од њих не послути Да је свет за Бога зрео За долазак живог Бога, Живог Бога истинога. А Девица Света, мала, У дно срца сакри тајну, У скрижале срца свога Сакри Дева вечну тајну! Храм се у храм увођаше Док ангели запеваше Слатко, гласно, милостројно: Алилуја и Достојно! |
Протојереј-ставрофор хаџи-Радосав Ст. Митић
В А В Е Д Е Њ Е
Једног зимског дана пре више од две хиљаде година, уведена је у
јерусалимски храм мала Марија, молитвом испрошена кћи праведних
Јоакима и Ане; будућа мајка спаситеља нашег Господа Исуса Христа.
Онда је имала само три године. Била је мала и слаба као сва деца
њеног узраста. Доведена је да се посвети Богу по обећању њених
родитеља; уколико им Бог услиши молитву и обрадује их дететом, – да
ће то дете посветити Богу. Довели су је родитељи у свечаној поворци,
не слутећи тада ни они нити мала Марија, да ће једног дана, она као
најдостојнија међу женама, бити изабрана да постане Мајка Божија.
Старозаветна скинија је праобраз мајке Божије. Дјева је та која је у
себи сједињавала све врлине духовног савршенства, а који су
означавали свети предмети скиније: златна кадионица, тамјан, молитве
које се њом узносе за цео свет. Ми се молимо Њој и овим речима:
''Радуј се кадило удобне молитве: радуј се преклињање праведног
судије''.
Ковчег завета који се чува у скинији оличење је светости, а Пресвета
Дјева примила је Сина Божијег. Зато јој певамо: да је часнија од
Херувима и славнија од Серафима. Ми се Њој обраћамо: радуј се Духом
позлаћени ковчеже. У Старозаветном ковчегу налазила се МАНА, којом
су се синови Израиљског народа хранили у пустињи по изласку из
мисирског ропства, на путу за Обећану земљу, јер друге хране нису
имали. У утроби мајке Божије, РЕЧ – Син Божији је постао тело, које
је спасило цео свет од духовн глади. У скинију једном у току године
улазио је Првосвештеник да је окропи жртвом крвљу, а Мајка Божија
окропљена је крвљу при распећу сина свога и тиме се испунило
пророчанство праведног Симеона. ''И благослови их Симеон и рече
Марији матери Његовој гле, овај леи да многе обори и подигне у
Израиљу, и да буде знак пртив кога ће се говорити. А и теби самој
пробошће нож душу, да се открију помисли многих срца'' (Лк.
2:34-35).
Дошла је она у храм да би се научила: молитви, смирењу и трудољубљу.
Дошла је овде да брже и лакше упозна Бога; да постане Њег вени
храм. Ради тога је она жртвовала све земаљско. Оставила је старе
родитеље, родитељски дом, родитељску нежност, љубав. Оставила је
своје сроднике, другарице, безбрижно детињство, дечје забавне игре,
све што је везано за овај земаљски живот. Овде у дому Божијем
узносила је топле молитве Богу. У дому Божијем једина њена радост је
Небески Отац. Слушала је своје учитеље; читала је редовно Свето
Писмо; и речи Светог Писма слагала у срцу свом и чувала их усрдно и
брижно. Тиме је стекла благодат у Бога и удостојила се да се назове
Благословеном међу женама.
И данас Црква слави Пресвету Дјеву, слави је не само као светињу над
светињама, као Царицу неба и земље, већ као Мајку оваплоћеног Бога.
У данашњем Светом Јеванђељу чули смо речи похвале Мајци Божијој:
''Благо утроби која те носила и груди које су те храниле''; а као
одговор на то показао је Господ пут који нас води блаженству ''Благо
онима који слушају реч Божију и држе је'' (Лк. 11:27-28).
Данас су праведни Јоаким и Ана, родитељи БОГООТРОКОВИЦЕ привели
своју кћер, Богу. Ко прилази Христу, прилази Богу. Но, Бог је дух,
који се Њему клања, треба да се клања духом и истином. Знамо да је
Христос за време проповеди увек био окружен народом. Једни су
долазили да чују Његову проповед – речи које воде у живот вечни као
што су чинили апостоли и оних пет хиљада људи у пустуњи, не
рачунајући жене и децу. Други да се само дотакну Његове хаљине, да
би добили исцелење, као многи слепи, прокажени о којима говоре
јеванђелисти.
Ми долазимо у храм, Божији дом, да и ми слушајући на богослужењима
да чујемо науку Христову, да примимо благодат Духа Светога кроз
Свете тајне; и да се у Светом причешћу, ослободивши се у исповести и
покајању својих грехова, сјединимо са Христом. Ако долазимо да
слушамо реч Божију на богослужењима – благо нама ако уложимо труд да
испросимо милост Божију и благодат Његову – благо нама. Но, неће
сваки који ми говори ''Господе, Господе ући у Царсто Његово, но који
чини по вољи Оца Његовог који је на небесима'' рекао је Гос'под Исус
Христос (Мт. 7: 21).
Свети апостол Павле упозорава нас: ''Пазите на вријеме јер су дани
зли'' (Еф. 5:16). Када улазимо у храм, оставимо све земаљско пред
вратима храма; слушајмо речи Божије, слажимо их у срцу своме; радимо
и живимо по вољи Божијој; испунимо Закон Божији, да би се уз помоћ
Мајке Божије удостојили вечног блаженог живота, који нам је обећао
Господ Бог, ако испунимо речи Божијег Закона.